Discussion about terms of use is ongoing | 4th General Meeting

Aleksandar Berkman, Šta je komunistički anarhizam: Kako sistem radi

From Anarchopedia

Jump to: navigation, search

sadržaj


[edit] Kako to sistem radi?

Razmisli i pogledaj malo bolje kako to sistem "funkcioniše".

Pogledaj kako su izvrnuli život i njegovo pravo značenje. Vidi koliko je tvoj život zatrovan i ojađen jednim suludim uređenjem.

Gde je smisao života, gde je radost življenja ?

Zemlja je bogata i prekrasna, blistavi suncevi zraci miluju ti srce. Ljudski genij i rad su pobedili sile prirode i upregli munje i vazduh u korist covecanstva. Nauka i pronalasci, ljudska industrija i rad stvorili su neizrecivo bogatstvo. Premostili smo prostrana mora, parna mašina je poništila razdaljinu, električna varnica i motor na benzin oslobodili su čoveka iz okova tla i čak su porobili atmosferu da radi po njegovoj naredbi. Pobedili smo prostor i povezali smo i najdalja mesta na planeti. Ljudski glas sada kruži atmosferom i plavim nebesima, noseci čovečji pozdrav svim ljudima na svetu.

Pa ipak, ljudi jecaju pod teškim teretom i nema radosti u njihovim srcima. Njihovi životi su puni bede, njihove duše su hladne, pune želja i potreba. Siromaštvo i zločin ispunjavaju svaku zemlju, hiljade ljudi su žrtve bolesti i ludila, rat kasapi milione i donosi tiraniju i izrabljivanje u njihovim životima.

Čemu sva ta beda i ubistva u tako bogatom svetu ? Čemu sav bol i patnja na zemlji punoj plodova prirode i sunčeve svetlosti ?

"To je božja volja", kaže crkva.

"Ljudi su loši", kaže zakonodavac.

"Tako mora da bude", kaže budala.

Da li je to istina ? Da li stvarno mora tako da bude ?

Ti i ja i svako od nas, svi mi hoćemo da živimo. Imamo samo jedan život i s pravom hoćemo da iz njega izvučemo najviše. Mi želimo malo radosti i sunčeve svetlosti dok smo živi. Šta će da nam se desi kada umremo, to ne znamo. Niko ne zna. Dobre su šanse da kada jednom umremo - ostaćemo mrtvi. Kako god bilo, dokle god živimo, naše celo bice žudi za radošcu i smehom, za suncem i srećom. Priroda nas je takvim po načinila. Tako je stvorila i tebe i mene i milione drugih kao što smo mi, da čeznu za životom i radošcu. Da li je pravedno i dolično da nam sve to bude uskraćeno i da zauvek ostanemo robovi šačice ljudi tako gospodare nama i našim životima?

Da li bi to mogla da bude "Božja volja", kao što to crkva propoveda ?

Ako Bog postoji, on mora biti pravedan. Da li bi on dozvolio da nas varaju i da nam otmu život i njegove radosti ? Ako Bog postoji, on bi morao biti naš otac i svi ljudi bi bili njegova deca. Da li bi jedan dobar otac dopustio da neka njegova deca gladuju i žive u nemaštini dok druga imaju toliko da ne znaju šta će sa tim ? Da li bi on kaznio hiljade, čak i milione, svoje dece ubistvom ili masakrom samo zbog slave nekog kralja ili profita nekog kapitaliste ? Da li bi on odobrio nepravdu, nasilje i ubistvo ? Ne, moj prijatelju, ne možeš verovati da je takav dobri otac, da je pravedan Bog. Ako ti ljudi govore da Bog želi takve stvari, oni te lažu.

Možda ćeš reći da je Bog dobar, ali da su ljudi ti koji su loši i da je to razlog što je sve tako pogrešno na ovome svetu.

Ali ako su ljudi loši, ko ih je takvim stvorio ? Ti valjda ne veruješ da je Bog stvorio ljude lošim, jer bi u tom slucaju on bio za to odgovoran. Ako su ljudi loši, to znači da ih je nešto drugo napravilo takvim. Ovo bi moglo da bude tačno. Istražimo to malo bolje. Idemo da vidimo kakvi su ljudi, šta su oni i kako žive i kako ti živiš.

Od najranijeg detinjstva ubacivano ti je u glavu da moraš postati uspešan, da moraš da stvaraš novac. Novac znači raskoš, sigurnost, moć. Nije bitno ko si, ljudi te mere po tome koliko "vrediš", po veličini bankovnog racuna.

Tako su te učili i svako drugi je na isti način učen. Da li ti je onda čudno da je svaciji život postao trka za novcem, za dolarom i da se tvoje celo biće pretvorilo u borbu za imetak, za bogatstvo ?

Glad za novcem nastaje na onome što je hrani. Siromašan se bori za život, za malo ugodnosti. Imućan hoće još veće bogatstvo da bi mu za ono dalo sigurnost i zaštitilo ga od straha od sutrašnjice, a kada on postane veliki bankar, ne sme da se opusti, mora uvek budno da pazi na konkurente iz straha od gubljenja trke od nekog drugog.

Tako je svako primoran da učestvuje u toj ludoj trci i glad za imetkom još više obuzima čoveka. Ona postaje najvažniji deo njegovog života. Svaka misao se vrti oko novca, sva energija je usmerena na sticanje bogatstva i sada žeđ za bogatstvom postaje manija, ludilo koje zahvata sve - i one koji imaju, i one koji nemaju.

Na taj način život je izgubio svoj pravi smisao radosti i lepote. Pretvorio se u nerazuman, divlji ples oko zlatnog teleta, suludo obožavanje boga Mamona. U tom plesu i molitvi, čovek je žrtvovao sve svoje bolje osobine srca i duše - dobrotu, pravdu, čast i ljudskost, strast i saosećanje sa svojim bližnjima.

"Svako za sebe i đavo ce se radovati" - to mora da postane princip i motiv većine ljudi u takvim uslovima. Da li je onda zapanjujuće da se u toj ludoj trci za novcem razvijaju najgore ljudske osobine - pohlepa, zavist, mržnja i najniže strasti ? Čovek biva zao; on postaje zločest i nepravedan; pribegava prevari, krađi i ubistvu.

Pogledaj malo bolje oko sebe i vidi koliko se zločina i loših stvari dešava u tvom gradu, u tvojoj zemlji, u svetu uopšte zbog novca, imovine i poseda. Vidi koliko je svet pun siromaštva i bede, kako su hiljade lak plen bolesti i ludila, gluposti i nasilja, samoubistava i ubistava - a sve to zbog neljudskih i svirepih prilika u kojima živimo.

Dobro je govorio mudrac, kada je rekao da je izvor sveg zla u novcu. Gde god baciš pogled, videćeš rđave i ponižavajuce posledice postojanja novca, imovine, manije da se ima i zadrži. Svakog je oduzelo ludilo grabeža, svako hvata šakom i kapom, da nagomilava koliko god može da bi danas mogao da uživa, a da bi sutra imao sigurnu budućnost.

Da li bi zbog toga mogao reći da je čovek loš ? Zar nije primoran da učestvuje u trci za novcem zbog životnih okolnosti, zbog poremećenog sistema u kojem živimo ? Nemaš izbora - ili se trkaš ili propadaš.

Da li je onda tvoja greška što te je život naterao da budeš takav i da tako radiš ? Da li je to greška tvoga brata, tvog po suseda ili bilo koga drugog ? Pre će biti da smo svi rođeni u ovoj otkačenoj šemi i da moramo da se poravnamo po liniji.

Da li je onda šema ta koja ne valja ? Razmisli još jedanput i videćeš da uopšte nisi loš u duši , ali da te uslovi često teraju da radiš stvari za koje znaš da su loše. Ti sâm ne bi radije tako činio. Kad možeš da si priuštiš, trudiš koga se da budeš dobar i od pomoći drugima, ali kada bi pratio svoju naklonost u tom smeru, ti bi zanemario svoje sopstvene interese i uskoro bi i sam bio u nestašici.

Znači, okolnosti života potiskuju i guše instinkte ljudskosti i dobrote u nama i oguglali smo prema potrebama i bedi naših bližnjih.

Ovo se da videti u svakoj fazi života, u svim međuljudskim odnosima, kroz sav naš društveni život. Naravno, ukoliko bismo imali zajedničke interese ne bi bilo potrebe da neko nekoga iskorišćava, jer šta god bi donosilo dobro jednom, donosilo bi i drugom. Mi, kao ljudska bića, kao deca jednog istog ljudskog roda, zasigurno imamo zajedničke interese. Kao članovi jednog besmislenog i zločinačkog društvenog uredenja, našeg današnjeg kapitalističkog sistema, naši interesi uopšte nisu zajednički. U stvari, intresi različitih klasa u društvu suprotstavljeni su jedan drugom, oni su nepomirljivi i neprijateljski, kao što sam pokazao u prethodnim poglavljima.

Zato ljudi iskorišćavaju jedan drugog kada imaju ikakvu zaradu od toga, kada to narede njihovi interesi. U biznisu, u trgovini, u odnosima izmedu zaposlenog i poslodavca - svugde ceš pronaci isti princip na delu. Svako se trudi da bude ispred svog bližnjeg. Takmičenje postaje suština kapitalističkog sistema, od bankara milijardera, preko velikog proizvođača i vlasnika industrije kroz sve društvene i finansijske slojeve do poslednjeg radnika u fabrici. Čak su i radnici primorani da se takmiče među sobom za radna mesta i bolju platu. Po.

Na taj način, naš ceo život postaje borba čoveka protiv čoveka, klase protiv klase. U toj borbi čovek koristi sva sredstva da postigne uspeh, da potisne drugog takmičara, da se izdigne iznad njega.

Jasno je da će takvi uslovi razviti i negovati najgore osobine u čoveku. Isto je tako jasno da zakoni štite one koji imaju moć i uticaj, bogate i imućne, iako i oni među sobom imaju svoje bogataše. Siromašan mora neizbežno da izvuče deblji kraj u takvoj situaciji. On će pokušati da radi isto što i bogataš, ali pošto nema iste mogucnosti da uveća svoju zaradu pod zaštitom zakona, često će to onda probati i izvan zakona i pašće u njegovu zamku. Iako nije uradio ništa drugačije od bogataša - iskoristio je ili prevario nekoga - on je to uradio "nelegalno" i onda ga zovemo kriminalcem.

Pogledaj onog siromašnog dečaka na uglu ulice. Ofucan je, bled i poluizgladneo. On vidi da drugi dečak, sin bogatih roditelja, nosi finu odeću, dobro je uhranjen i ćak smatra da je ponižavanje igrati se sa siromašnim detetom. Dečko u dronjcima je besan na njega, povređen je i mrzi bogatog dečka. Svugde doživljava siromašan dečak iste stvari - ljudi ga zanemaruju i preziru, često ga šutiraju - on oseća da ljudi ne misle da je on jednako dobar kao i bogati dečak, prema kojem se svi ophode sa poštovanjem i pažnjom. Siromašan dečak postaje ogorčen. Kada odraste, opet vidi iste stvari: bogati se poštuju i cene, siromašne šutiraju i zatvaraju. Tako siromašan dečak počinje polako da mrzi svoje siromaštvo i razmišlja o tome kako bi mogao postati bogat, kako bi mogao zaraditi novac i pokušava da to uradi na svaki mogući način tako što iskorišćava druge, jer su i drugi uvek iskorišćavali njega, laže i vara, a ponekad počini i zlocin.

Ti onda kažeš da je on "loš". Ne vidiš li šta ga je učinilo lošim ? Zar ne vidiš da ga je situacija u kojoj je ceo život živeo načinila onakvim kakav jeste ? Onda, zar ne vidiš da je sistem koji održava takvu situaciju veći zločinac nego taj sitni lopov ? Zakon će ga kazniti, ali zar nisu zakoni ti koji prave tako lošu situaciju i podržavaju sistem koji stvara zločince ?

Razmisli o tome i videćeš da, ako to već nisu zakoni sami po sebi, onda je to država koja čini zločin terajući ljude da žive u okolnostima koje ih čine lošim. Pogledaj kako zakon i država podržavaju i štite najveći od svih zločina, majku svih zločina, kapitalistički sistem nadnice i kako i dalje nastavljaju da kažnjavaju siromašnog kriminalca.

Da li ima razlike kada radiš nešto loše pod zaštitom zakona ili nezakonito ? Delo i posledice ostaju iste. Štaviše: zakonito nedelo je još veće zlo, jer uzrokuje još veću bedu i nepravdu nego nezakonito. Zakonit zločin se sve vreme odigrava. Ne možemo ga kazniti i počiniocima je lako, dok nezakonit zločin nije tako česta pojava i ima ograničene posledice i polje delovanja.

Ko stvara više bede: bogati proizvođac koji smanjuje plate hiljadama radnika da bi povećao svoju zaradu ili čovek bez posla koji je nešto ukrao da bi mogao da se prehrani ?

Ko čini veće zlo: žena industrijskog magnata koji potroši hiljadu dolara za srebrnu ogrlicu za svoju pudlicu ili slabo plaćena devojka u magnatovoj prodavnici koja ne može da izdrži iskušenje i ukrade poneku đinđuvu ?

Ko je veći zločinac: špekulant koji trguje na tržištu pšenice i pravi milionsku zaradu time što podiže cenu siromahovog hleba ili beskućnik koji počini neku krađu ?

Ko je veći čovekov neprijatelj: pohlepni baron uglja koji je odgovoran za žrtvovanje ljudskih života u loše provetrenim i opasnim rudnicima ili očajnik koji je osuđen zbog oružanog napada i pljačke ?

Nisu nezakoniti zločini i nedela ti koji su uzrok najvećeg zla na ovome svetu. To su zakonita nedela i nekažnjivi zločini, opravdani i zaštićeni zakonom i državom koji ispunjavaju svet bedom i nestašicom, prepirkama i svađom, klasnom borbom, krvoprolićem i razaranjem.

Često slušamo o zločinima i zločincima, o provalama i pljačkama, o napadima na osobe i imovinu. Redovi dnevne štampe puni su takvih izveštaja.

Da li često slušaš o zločinima kapitalističke industrije i biznisa ? Da li novine ikada pišu o stalnoj pljački i krađi u vidu niskih plata i visokih cena? Da li one pišu o široko rasprostranjenoj bedi prouzrokovanoj tržišnim špekulacijama, o pokvarenoj hrani, o hiljadu i jednom vidu prevare, o otimanju i zelenašenju putem kojih biznis i trgovina bujaju ? Da li pišu o nedelima i zlu, o siromaštvu, slomljenim srcima i srčanim udarima i preuranjenoj smrti, o depresiji i samoubistvima koji uslede nakon stalnog mrvljenja u kapitalističkom sistemu? Da li pišu o brizi i mukama hiljada onih koji su izbačeni sa posla i niko ne mari da li umiru ili su još živi ? Da li govore o mizernim nadnicama koje se plaćaju ženama i devojkama u našoj industriji, o slaboj ishrani koja primorava mnoge na prostituciju da bi mogle da prežive ? Da li ti ikada pričaju o armiji nezaposlenih koje kapitalizam drži da bi ti oteli hleb iz usta kada kreneš da štrajkuješ za bolju platu? Da li govore da je nezaposlenost, sa svim bolestima srca, patnjama i bedi koja je prati, direktno izazvana kapitalističkim sistemom? Da li ti ikada kažu kako rad plaćenog roba pretvaraju u zaradu gospodara industrije ? Kako se rad i život traće u glupoj kapitalističkoj utrci i neplaniranoj proizvodnji ?

Naime, oni ti govore dosta toga o zločinima i zločincima, o "lošem", o "zlu" u čoveku, posebno među nižim slojevima radnika, ali zato ne kažu da kapitalistički uslovi izazivaju većinu naših zločina i da je sam kapitalizam najveći zločin od svih: on satre više života u jednom jedinom danu nego sve ubice zajedno. Razaranje života i imovine od strane zločinaca od početka sveta je dečja igra u poređenju sa deset miliona ubijenih i dvadeset miliona ranjenih i neizmerivom pustoši i bedom stvorenom za vreme samo jednog kapitalistickog događaja, nedavnog Svetskog rata. [Napomena prevodioca: misli se na Prvi svetski rat.] To zapanjujuće pustošenje i pokolj bili su zakonito dete kapitalizma, kao što su i svi ratovi i pohodi rezultat suprotstavljenih finansijskih i trgovinskih interesa internacionalne buržoazije. To je bio rat zbog zarade, kao što su Vudrou Vilson i njegova klasa posle čak i priznali.

Kao što vidiš, opet se sve vrti oko zarade. Pretvaranje ljudskog mesa i krvi u zaradu u ime patriotizma.

"Patriotizam!", dižeš glas, "pa to je plemenit cilj!".

"A nezaposlenost", pita tvoj prijatelj, "da li je kapitalizam i za nju odgovoran ? Zar je to greška mog šefa što on nema posla za mene ?"


sadržaj

Personal tools